О књизи: 2010 / Књига дефинише путеве развоја језичке поетике на прелазу из 20. у 21. век. При томе, главна поставка је насловна идеја „синтезе целине“, која одражава не само принцип постојања књижевних текстова и читавих појединачних ауторских система, већ и водећи истраживачки принцип који аутор следи сама књига. Монографија садржи текстове писане у периоду од 20 година, а по њиховом редоследу може се судити о развоју научних интересовања њеног аутора. Са лингвистичке тачке гледишта, разматрају се проблеми именовања прозних и поетских дела, проучава се феномен „песничке прозе” и еволуција авангардне поетике од почетка 20. века до прелаза у 20.– Анализира се 21. век. Анализом су обухваћена уметничка дела А. Пушкина, Ф. Достојевског, В. Набокова, Б. Пастернака, М. Цветајеве, Д. Хармса, Л. Аронзона, Е. Мнацаканове, Г. Ајге и многих других песника и писаца 19.–21. век .Књига је интердисциплинарне природе. Намењен је лингвистима, књижевницима и стручњацима из широког спектра хуманистичких наука..